Pojam arhetipova u Jungovoj teoriji ličnosti
Vrsta: Maturski | Broj strana: 13

SADRžAJ:
I Pojam arhetipa ..........................................................................3
II Tipični arhetipovi .................................................................6
III Primerni arhetipovi .............................................................9
IV Zaključak ..................................................................................11
V Literatura ...............................................................................12
I
POJAM ARHETIPA
Arhetip je reč grčkog porekla i znači prauzorak,prasliku,prapismo,a naročito – prvi otisak.
Arhetip je Jungov pojam koji se odnosi na urođene i univerzalne obrasce ponašanja i mišljenja, koji predstavljaju osnovne strukture i dinamičke elemente kolektivno nesvesnog.
Celokupnost i svesnih i nesvesnih zbivanja čine psihu.Psiha se sastoji iz dveju sfera: sfere svesnog i sfere nesvesnog. Obe sfere su suprotne po svojim osobinama ali dopunjuju se čineći jedinstvo psihe. Sfera svesti je samo mali delić totalne psihe. Ona je, recimo, kao neko malo ostrvo u moru nesvesnog. Iako je naše Ja samo jedna tačka u centru ovog ostrva, ono dobija centralno značenje u celoj našoj psihi, jer sva naša iskustva, kako spoljašnjeg tako i unutrašnjeg sveta, moraju da prođu kroz to naše Ja da bi uopšte bila opažana. Međutim, naša svest može da opaža i shvati samo mali broj sadržaja u isto vreme, ostali sadržaji ne nalaze se neposredno u svesti, mada jedan njihov deo može svakog časa da bude dozvan u svest. Ova oblast zaboravljenih ili potisnutih sadržaja pripada individualnom ili ličnom nesvesnom. ( V. Jerotić)
U daljem otkrivanju našeg nesvesnog života došlo se do predpostavke da nesvesni život, osim individualnog nesvesnog, sadrži još jedan, dublji i prostraniji spoj nazvan kolektivno nesvesnim.Kolektivno nesvesno dato je pre svakog ličnog iskustva i sadrži opšte, za celo čovečanstvo tipične nasleđene forme opažanja i razumevanja, takozvane arhetipove. Oni predstavljaju ogromno duhovno nasleđe ljudskog razvoja. Oni su otisci opšteljudskog iskustva sticanog u toku hiljada godina u tipičnim, uvek ponavljanim situacijama. S toga se pojavljuju u svesti pojedinca kada se ponovi jedna takva prasituacija u njegovom ličnom životu. ( V. Jerotić)
Arhetipovima, tim nesvesnim, filogenetski nasleđenim engramima psihe, Jung je pridavao izvanrednu važnost. Smatrajući da dokazano postoje, i to kako u snovima, fantazijama, vizijama, u umetničkom stvaralaštvu (naročito velikih stvaralaca), tako i u sumanutim sadržajima i halucinacijama duševno bolesnih, Jung im je pridavao dominirajući funkcionalni karakter. Osim ovoga, Jung je i smatrao da arhetipovi poseduju veliki energetski naboj.
Prvi put reč arhetipovi Jung je upotrebio tek 1919. godine. Ovaj izraz Jung je uzeo iz Corpus Hermeticum i iz spisa Dioniziusa Areopagite. U potrazi za suštinom arhetipova Jung je morao da dospe do oblasti mitologije, alhemije i istorije religija. On je tako vremenom postao jedan od najčuvenijih istraživača mitova u našem veku. ( V. Jerotić)

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com